Култ Бахуса на централном Балкану. I – IV век

Култ Бахуса на централном Балкану. I – IV век, Сање Пилиповић ново је издање Балканолошког института САНУ.
Предмет истраживања представља култ Бахуса (Диониса, Либера) на централном Балкану, то јест на територији римске провинције Горњe Мезијe и потом касноантичких провинција на истој територији, простору на коме се данас највећим делом простире Република Србија.
Сложеност култа на овом простору огледа се како у погледу настанка, развоја и дисперзије култа, тако и у предиспозицијама за његово прихватање од аутохтоног становништва. Нека племена су кроз interpretatio graeca могла да прихвате култ Диониса, док су друга пак у време римске доминације, кроз идеју interpretatio romana, прихватала култ Бахуса, односно Либера, али не у дионизијској варијанти оргијастичке светковине, већ као преобраћено епихорско божанство хтонског, чак војничког карактера. С друге стране, источни део провинције је био изложен утицајима из суседне Тракије и управо се на том простору, у поштовању бога Сабазија – често асимилованог Дионису – препознаје imitatio orientalis Диониса.
Истраживање је показало је Бахус поштован као божанство плодности, вегетације, вина и виноградарства, али и као патрон плодности земље надземне и подземне, а потврђује и његов ијатрички аспект и фунерални контекст. Поштоваоци овог божанства су имали различито порекло и социјални статус. Поред мушкараца, потврђене су и жене. Однос Дионисовог култа и царске идеологије истраживан је на примеру касноантичке виле у Гамзиграду.
Посебан део књиге чини каталог археолошких предмета (вотивни олтари, камена и бронзана скулптура, утилитарни предмети, накит etc.) са основним подацима, праћен обимним илустрованим делом, фотогафијама и географским картама.