Прослава поводом деведесет година института

У понедељак, 7. октобра 2024. године Балканолошки институт САНУ је прославио деведесет година од свог оснивања.

Мултидисциплинарна истраживања Балкана су добила свој институционални облик оснивањем Балканског института априла 1934. Институт је основан на иницијативу публицисте Ратка Парежанина и економисте Светислава Спанаћевића. По сведочењу професора Димитрија Ђорђевића велику улогу у његовом оснивању имао је и историчар Владимир Ћоровић.

Институт је основан као приватна институција која је требало да подстакне проучавање и промовисање аутохтоних вредности Балкана са циљем да  допринесе превазилажењу сукоба међу балканским нацијама.  Институт је имао и задатак да представљањем резултата истраживања измени  преовлађујућу слику о Балкану као попришту неразумљивих етничких и територијалних сукоба.

Краљ Александар је омогућио да Институт буде основан када је из својих личних средстава осигурао Институту месечну субвенцију, која чинила његов оснивачки капитал и омогућила да  се покрене часопис Института, Revue internationale des Études balkaniques. Чланци у часопису су објављивани на француском, немачком, италијанском и енглеском језику.

Научни профил Института су одредили професори Милан Будимир и Петар Скок уредници часописа Института поставивши темеље компаративних истраживања Балкана а тиме и основе науке о Балкану, балканологије. У  првом броју су одредили научну област којом ће се Институт бавити као проучавање балканског ентитета. Том  приликом су предмет истраживања дефинисали као компаративни интербалкански систем.

Основне поставке науке у Балкану су заокружили одредивши и метод истраживања као компаративни.
Oдлуком немачких окупационих власти рад Института је забрањен августа 1941. године. Континуитет у мултидисциплинарним истраживањима Балкана је настављен одлуком Председништва САНУ од 18. маја 1967. којом је основан Балканолошки институт САНУ.

Прослава је завршена речима директора др Војислава Г. Павловића:

"Верујем да ће се и будућност Института заснивати на сарадњи и континуитету и  да ће пре свега бити усмерена на националне и европске пројекте којима ће се надограђивати основна истраживања. Регионална сарадња је била, и верујем мора остати, константа на којој ће се развијати Институт.

На сајту Института храбро је записано да је визија будућности Института да постане централна институција будуће регионалне мреже Института посвећених мултидисциплинарном истраживању заједничког наслеђа и промоцији инхерентних вредности Балкана као европског региона.

Амбиција, и када је несмотрено велика, је огроман подстицај, а време ће показати у којој мери је била и делотворна."