др Небојша С. Шулетић

научни сарадник

Контакт: nebojsa.suletic@bi.sanu.ac.rs 

Профили на научним мрежама: 

 

Основне и постдипломске студије историје завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је био запослен као сарадник (2004–2014) и наставник (2014–2019) у ужој научној области Историја српског народа у новом веку. На Балканолошком институту САНУ запослен је од 2021. године. Редовни је члан Матице српске у Новом Саду и члан Одбора Лексикографског одељења Матице српске. Члан је уредништва часописа Зборник Матице српске за историју.

Области истраживања и истраживачке теме – прошлост српског народа у раном новом веку (XVI–XVIII век). Тежиште истраживања је на темама из друштвене и економске историје и историје Српске православне цркве. 

 

Пројекти:

2011–2020 Српска нација – интегративни и дезинтегративни процеси, пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Руководилац:     Радош Љушић, НИО: Филозофски факултет у Београду.

2006–2010 Друштвене институције српског народа од XVI до XX века: континуитет и дисконтининуитет, пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2004–2005 Турско и аустроугарско наслеђе у Србији, пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

 

Библиографија

Чланци и студије

  • Шулетић, Н. „Каталог старешина Самоковске епархије (XVI—XVIII век)“. Зборник Матице српске за историју 97/1 (2018), 29–51.

  • Šuletić, N. 2017. „[Kosovo and Metohija in Serbian History:] Under Ottoman Rule: Until the End of the 18th Century“. In Artistic Heritage of the Serbian People in Kosovo and Metohija: History, Identity, Vulnerability, Protection, eds. D. Vojvodić and M. Marković, 31–40. Belgrade : Gallery of SASA.

  • Шулетић, Н. 2017. „[Косово и Метохија у историји српског народа:] Под турском влашћу, до краја XVIII века“, У Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: Историја, идентитет, угроженост, заштита, ур. Д. Војводић, М. Марковић, 31–40. Београд : Галерија САНУ.

  • Шулетић, Н. „Становништво санџака Пакрац 1565. године“. Зборник о Србима у Хрватској 9 (2015), 7–30.

  • Шулетић, Н. „Пореске обавезе ‘Пећке патријаршије’ у време патријарха Калиника I (1691–1710)“. Зборник Матице српске за историју 88 (2013), 7–23.

  • Шулетић, Н. „Карловци – демографске и економске прилике (1546–1590)“. Зборник Матице српске за историју 85 (2012), 29–63.

  • Шулетић, Н. „Коласијска епархија и њене старешине у турским пореским књигама (1662–1766)“. Српске студије 3 (2012), 151–182.

  • Шулетић, Н. „Берат патријарха Калиника I“. Зборник Матице српске за историју 83 (2011), 97–104.

  • Шулетић, Н. „Подаци о бератима архијереја Пећке и Охридске архиепископије у дефтеру прихода Канцеларије црквених муката (BOA, KK 2542–33)“. Српске студије 1 (2010), 177–193. 

Карте у научним публикацијама националног значаја

  • Шулетић, Н. Византијско наслеђе и српска уметност, I–III. Београд : Српски комитет за византологију, ЈП Службени гласник, Византолошки институт САНУ, 2016. 

  • Шулетић, Н. Књига I, В. Бикић (ур.), Процеси византинизације и српска археологија, Београд: Службени гласник, 2016.

  • Шулетић, Н. Карте: „Византија и српске земље око 950. године“ (19); „Византијско царство и Србија око 1180. године“ (24); „Распарчано Византијско царство и Србија око 1220. године“ (26); „Византијско царство и Србија око 1440. године“ (34); „Балканско полуострво под византијском влашћу око 1025. године“ (126); „Српска деспотовина око 1426. године“ (152).

  • Шулетић, Н. Књига II: Д. Војводић и Д. Поповић (ур.), Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Београд: Службени гласник, 2016.

  • Шулетић, Н. Карте: „Српске земље средином Х века“ (148); „Кнежевина Неретљана“ (156); „Србија у доба владавине Стефана Немање (око 1190)“ (170); „Територија Србије од 1196. до 1316. године“ (272); „Територија Србије од 1320. до 1355. године“ (285); „Србија у доба обласних господара, око 1385“ (377); „Српска деспотовина“ (397); „Подручје обновљене Пећке патријаршије“ (513).

  • Шулетић, Н. Књига III: Л. Мереник, В. Симић и И. Борозан (ур.), Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII–XXI века. Београд: Службени гласник, 2016.

  • Шулетић, Н. Карте: „Српска православна црква у Хабзбуршкој монархији око 1730. године“ (229); „Српска и Румунска православна црква у Краљевини Угарској око 1910. године“ (230); „Територијални развој Србије током ХIХ и почетком ХХ века“ (231); „Краљевина СХС/Југославија“ (232).

 

Лексикографске јединице у научним публикацијама националног значаја

  • Шулетић, Н. Српски биографски речник, 7. Mл–Пан, Нови Сад : Матица српска 2018, [чланци:], „Мојсије, штампар“ (57); „Мојсије Рајовић, српски патријарх“ (57–59); „Нектарије, охридски архиепископ“ (242–243); „Нектарије, самоковски епископ“ (243); „Неофит, епископ лесновски“ (278); „Никанор, митрополит новобрдски“ (324); „Никанор, митрополит херцеговачки“ (324–325); „Никанор, митрополит скопски“ (325); „Никофор, епископ кратовски“ (338–339); „Никифор, митрополит скопски“ (339); „Никифор, епископ струмички“ (340); „Никодим, патријарх српски“ (343); „Никодим, епископ струмички“ (343); „Никодим, митрополит рашки“ (344); „Никола, архиепископ охридски“ (348); „Николић Доситеј, епископ ваљевски“ (426); „Николић Хаџи-Марко, трговац“ (487); „Никон, митрополит хвостански“ (494); „Нифонт, митрополит призренски“ (516–517); „Овчаревић Димитрије, племић“ (632); „Овчаревић Петар, војни заповедник“ (632); „Очинић Сава, епископ цетињски“ (707–708); „Павле, митрополит смедеревски“ (727); „Павле, игуман ман. Хопова“ (727); „Павле, митрополит зворнички“ (727); „Павле, епископ битољски“ (728); „Пајсије, архиепископ охридски“ (829); „Пајсије, митрополит будимљански“ (830–831); „Пајсије, митрополит београдско-сремски“ (831); „Пајсије Димитријевић, српски патријарх“ (835).

  • Шулетић, Н. Српски биографски речник 6. Mар–Миш, Нови Сад : Матица српска 2014, [чланци:] „Мардарије, епископ цетињски“ (стр. 40); „Марко, игуман ман. Тврдоша“ (123); „Марко, митрополит херцеговачки“ (123); „Марко, митрополит босански“ (123); „Марко Артофилакт, приложник из Јањева“ (124); „Марко Ксилокарав, васељенски патријарх“ (125); „Марков Вуко“ (125); „Марковић Мирко, војни заповедник“ (184); „Марковић Дебеља Никола, авантуриста“ (221–222); „Марсиљи Луиђи Фердинандо, научник“ (232–233); „Матеј, епископ морозвишки“ (273); „Матеј, епископ нишки“ (273); „Матеј, митрополит будимљански“ (273); „Матеј, епископ преспански“ (273); „Мелетије, архиепископ охридски“ (364); „Мелетије Каволкорезис, васељенски патријарх“ (366); „Методије, призренски митрополит“ (383); „Методије Морони, васељенски патријарх“ (386); „Милојковић Никола, племић“ (605); „Милола Вук, војни заповедник“ (606); „Милорадовић Гаврило Илић“ (607); „Милорадовић Михаило Илић“ (609); „Милорадовић Храбрен Јован, ктитор“ (612); „Милорадовић Храбрен Милисав, ктитор“ (612); „Милорадовић Храбрен Петар, војвода“ (612–613); „Милорадовић Храбрен Радоје, војвода“ (613); „Милорадовић Храбрен Симо, игуман“ (613); „Милорадовић Храбрен Степан, кнез“ (613); „Мина, митрополит хвостански“ (733); „Мирковић Вуко, кнез“ (754–755); „Мирковић Сава, официр руске војске“ (764); „Митрофан, епископ струмички“ (821); „Мићуновић Вук, војвода“ (829–830); „Михаило, митрополит призренски“ (834); „Михаило, митрополит скопски“ (835); „Михаило, митрополит сегедински“ (835); „Михаило, епископ вретанијски“ (835–836); „Михаило, митрополит ћустендилски“ (836); „Михаило, митрополит темишварски“ (837); „Михаило, митрополит смедеревски“ (838).

  • Шулетић, Н. Српски биографски речник 5. Кв–Мао, Нови Сад: Матица српска 2011, [чланци:] Кињижи, Павле (Pál Kinizsi / Pavel Chinezul), угарски војсковођа (?–Сент Келемен, 29. XI 1494) (55–56); Кирил, епископ будимски, (?–?, 20. XII 1679) (57); Кирил, митрополит скопски (?–?), 1718–1737. (57); Климент, митрополит скопски (?–?), 1550. (80); Клинчић, Ђорђе, угарски племић (?–?), Банат, 1542–1551. (81); Колашиновић, Симеон Сима, капетан Српске милиције (?–?), Колашинска област, Кнежеви виногради, 1688/1690–1703. (179); Колашиновић Тома, капетан Српске милиције (?–Мартонош код Кањиже, ? IV 1694) (179–180); Константин, митрополит темишварски (?–?), 1704–пре 1712. (197); Константин, митрополит скопски (?–?), пре 19. I 1717) (198); Константинидис/ Константиновић, Герасим/Григорије, епископ драчки, штампар (Воскопоја, Албанија, ?–?), 1720–1757. (202–203); Которловић, Никола, ердељски племић (?–?), Арад, 1607–1625. (303); Ладислав Розгоњи, угарски феудалац (?–?), 1471–1492. (468); Лазаревић, Никола Нико, кнез (?–?), Грбаљ, 1687–1690. (506–507); Леонтије, митрополит херцеговачки (?–?), 1601–1611. (579); Леонтије, епископ струмички (?–?), 1695–1710. (579); Лонгин, митрополит београдско–сремски (?–?), ман. Крушедол, 1545–1548. (621–622); Лопица/Лопичић, Марко, кнез (?–?), Ријечка нахија, 1738–1760. (627); Лужански, Јаков, сарадник самозваног цара Шћепана Малог (?–?), Црна Гора, 1768. (644); Лука, митрополит београдско–сремски (?–?), 1596–1615. (645); Лукачевић, Иван, руски капетан (?–?), Црна Гора, 1711–1712. (650–651); Љубибратић, хаџи Симеон, митрополит херцеговачки (Херцеговина, ? –?, 1696/97) (703–704); Мајзош Петар, хајдук, устанички вођа (?–?), Банат, Ердељ, 1594. (743); Макарије, митрополит београдско–сремски, (?–?), 1589. (755); Макарије, епископ кратовски (?–?), 1618–1620. (755); Макарије, митрополит трновски, (?–?), 1626–1643. (755–756); Максим, игуман (?–?), ман. Грнчарица, XVI в. (761); Максим, митрополит херцеговачки, (?–?), Охрид, 1532. (761–762); Максим, епископ петрушки (?–?), 1572. (762); Максим, патријарх (? – Пећка патријаршија, 30. X 1680) (763–764); Максим, епископ струмички (?–?), 1676. (764); Малога, кнез (?–?), Смедерево 1476. (811); Малиновић Максим, капетан (?–?), Срем, 1701. (808).

  • Шулетић, Н. Српски биографски речник 4. Нови Сад: Матица српска 2009, [чланци:]: Јакшић, Дмитар, феудалац (?-Сибиу, 12. III 1510) (234-235); Јакшић, Јован, угарски феудалац (?- ?), 1530-1543. (242); Јакшић, Марко, угарски феудалац (?-VI 1537) (244-245); Јакшић, Милица, угарска племкиња (?-?), 1500-1501. (246); Јакшић, Петар, угарски феудалац (?-?, после 1521) (250); Јакшић, Поликсена, угарска племкиња (?-?, после 1549) (250-251); Јакшић, Стефан, угарски феудалац (?-?), 1493-1511. (254); Јакшић-Доци, Јелисавета, угарска племкиња (?-?), 1539-1564. (255); Јакшић-Херцеговић, Ирина, угарска племкиња (Поморишје, ? – ?), 1506–1545. (256); Јанкул, војвода (? – Парта код Вршца, 13 – 20. VI 1594) (313-314); Јанковић, Јефрем Тетовац, епископ (? – ?, око 1712), Угарска, Русија. (286-287); Јефтимије, митрополит скопски (?-?), 1687. (404); Јоаникије, митрополит пећки (?-?), 1506. (414); Јоаникије, митрополит пожаревачко-смедеревски (Свилош код Беочина, ? - ман. Шишатовац, ? III 1702) (414-415); Јован, митрополит рашки (?-?), Сарајево, 1688. (429-430); Јован, епископ јеновски (? – ман. Папраћа?, 1695/96) (430); Јован Ненад, вођа српског покрета (? - Сегедин, ? VII 1527) (436-437); Јосиф, епископ ћустендилски (?-?), 1640-1642. (734); Јосиф, митрополит темишварски (?-?), 1643-1657. (734).

  • Шулетић, Н. Српски биографски речник 3. Нови Сад: Матица српска 2007, [чланци:] Данило, ердељски митрополит (95); Долић, Јован, племић, кастелан (343-344); Елевтерије, митрополит београдско-сремски (700-701); Зеремски, Радан (874); Зупровић, Радмило, племић (926).

  • Шулетић, Н. Српски биографски речник 2. Нови Сад: Матица српска, 2006, [чланци:] Василије/Висарион, јеромонах, игуман (55); Василије, архимандрит, игуман (56-57); Виктор, митрополит грачанички (202); Војин, спахија, ктитор (286-287); Врлић, Субота, палатин, ризничар (328-329); Вукмир Степанов, кнез (437); Гаврило, игуман (566); Гаврило, архимандрит (566); Генадије, игуман (644); Георгије, ктитор (649); Георгије, архимандрит (650); Георгије Подблаћанин (653); Голочеловић, Павле, војник у угарској служби (741); Гргур, војвода (787-788); Григорије, игуман (807); Григорије, игуман (807-808); Григорије/Василије, јеромонах, еклисијарх, преводилац (808); Григорије, игуман (808).

Саопштења са скупова

  • Шулетић, Н. 2018. „Југоисточна граница Српске патријаршије у доба османске владавине“, У Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: друштвено-економски и политички аспект, ур. Д. Антић, И. Бецић, 47–57. Врање: Народни музеј Врање.

  • Шулетић, Н. 2011. „Српска црква после 1459“. У Пад Српске деспотовине 1459. године: зборник радова с научног скупа одржаног 12–14. новембра 2009. године, ур. М. Спремић, 331–348. Београд: САНУ. 

  • Шулетић, Н. 2010. „Историографија о Србима у Хабзбуршкој монархији од почетка 16. до краја 18. века“. У Домети српске и европске историографије у последње две деценије, 123–136. Београд: Филозофски факултет.

 

Друго

Текстови у каталозима изложби

  • Šuletić, N. „Under Ottoman rule, until the end of the 18th century“. In  Serbian artistic heritage in Kosovo and Metohija : identity, significance, vulnerability, eds. Miodrag Marković, Dragan Vojvodić, 24–25. Belgrade: SASA, 2017.

  • Шулетић, Н. „Под османском влашћу, до краја 18. века“. У Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита, ур. Драган Војводић, Миодраг Марковић, 24–25. Београд : САНУ, 2017.

  • Шулетић, Н. Миодраг Марковић (ур.), Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2020 - 31. март 2020), Београд : Српска академија наука и уметности, 2019.

  • Шулетић, Н. [ОДРЕДНИЦЕ:] „132. Повеља руског цара Алексеја Михајловича“ (239); „133. Повеља влашког војводе Матеја Басарабе“ (241–242); „134. Повеља влашког војводе Глигорија Гике“ (242); „208. Повеља влашког војводе Константина Бранкована“ (354); „209. Повеља влашког војводе Стефана Кантакузина“ (354); „210. Заштитно писмо (Salva guardia) принца Еугена Савојског“ (354); „211. Молба архимандрита Константина Правитељствујушчем синоду у Москви“ (354–357); „212. Бујурулдија Ибрахим паше о амнестији студеничких калуђера“ (357); „213. Попис дела студеничке покретне имовине у Сарајеву“ (357); „214. Извештај турских власти о изведеним радовима на обнови Студенице“ (357–359); „215. Потврда о студеничком зајму од госпође Магдалене“ (359); „216. Карађорђева потврда о студеничким прњаворима“ (359–361); „217. Тапија Правитељствујушчег совјета за купљену кућу студеничког јеромонаха Мелентија у Београду“ (361–364); „218. Ферман султана Махмуда II о именовању студеничког игумана Самуила за царског соколара“ (364–365); „219. Аустријски пасош студеничких монаха“ (365–366); „220. Синђелија ужичког епископа Никифора Максимовића о студеничкој парохији“ (366).

  • Šuletić, N. Miodrag Marković (ed.), Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020), Belgrade : SASA, 2020.

  • Šuletić, N. [ARTICLES:] „132. Charter of Aleksey Mikhailovich, tsar of Russia“ (239); „133. Charter of Matei Basarab, prince of Wallachia (241–242); „134. Charter of Grigore Ghica, prince of Wallachia“ (242); „208. Charter of Constantin Brâncoveanu, prince of Wallachia“ (354); „209. Charter of Ștefan Cantacuzino, prince of Wallachia“ (354); „210. Writ of safeguard (Salva Guardia) of prince Eugene of Savoy (354); „211. Archimandrite Konstantin’s appeal to the Most Holy Synod in Moscow“ (357); „212. Ibrahim Pasha’s Decree on the amnesty for Studenica monks“ (357); „213. List of a part of Studenica’s immovable property in Sarajevo“ (357); „214. Report of the Turkish Authorities on restoration works executed in Studenica“ (359); „215. Note confirming a Studenica’s loan from Lady Magdalena“ (359); „216. Decree by Karadjordje confirming Studenica’s properties“ (361–364); „217. Deed issued by the Serbian ruling council to Studenica hieromonk Melentije for a house purchased in Belgrade“ (364); „218. Sultan Mahmud II’s firman appointing Studenica hegoumenos Samuilo as an imperial falconer“ (365); „219. Austrian passport issued to Studenica monks“ (365–366); „220. Užice bishop Nikifor Maksimović’s diploma on the Studenica parish“ (366).

 

Приређивање књига и аутор предговора

  • Шулетић, Н. „Предговор“, у књизи Војин С. Дабић, Мала Влашка (Parva Walachia) : прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века, 9–16. Нови Сад : Матица српска, 2020.

  • Шулетић, Н. „Реч приређивача“. У Радмила Тричковић. Београдски пашалук 1687–1739. (приредио Небојша Шулетић), 7–9. Београд : Службени гласник, 2013.

 

Докторска дисертација

  • Шулетић, Н. Сремски санџак у XVI веку. Одбрањена на Филозофском факултету у Београду, 2013.