др Милена Давидовић

истраживач сарадник

Профили на научним мрежама:

Звање дипломираног филолога – србисте стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2014. године. Следеће, 2015. године, на истом факултету одбранила је мастер рад Српски скрипторији ХIII века, стекавши звање мастер филолога. Докторске студије на Филолошком факултету похађа од 2015. године, а од јуна 2018. године у радном је односу на Балканолошком институт САНУ. Први је лауреат награде Миодраг Павловић, за најбољи рад из Методике наставе српске књижевности и језик – Наставно проучавање приповетке Наш Божић Борисава Станковића. Као сарадник у настави била је ангажована на предмету Историја средњовековне књижевности, на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. Израдила је интерактивну мапу српских скрипторија поводом изложбе Свет српске рукописне књиге (XII‒ XVII века) у Галерији Српске академије науке и уметности. Начинила је избор и приредила старе рукописе за изложбу Дигитална ћирилица: 90 година од оснивања Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду. У оквиру међуакадемијске сарадње била је на истраживачком боравку у Софији. Похађала је летњу школу Андрић у Вишеграду, EpiDoc научно-архивистичку радионицу Балканолошког института САНУ – Дигитално архивирање средњовековних повеља: концепти и искуства, EpiDoc XML Workshop Belgrade и истраживачку радионицу Дигиталне едиције средњовековних докумената: пројекат Српског дигиталног дипломатара. Током фебруара 2020. године спровела је архивистичко истраживање у Аустријској националној библиотеци у Бечу.

Области истраживања и истраживачке теме – средњовековна књижевност, средњовековна писменост и култура, средњовековни скрипторији и библиотеке на Балкану, стара и нова текстологија, археографија.

Пројекти:

2020– 14th Century South Slavonic Scribes and Scriptoria, funded by the National Science Fund of Bulgaria. Project leadership: Cyrillo-Methodian Research Centre and Institute of Mathematics and Informatics, Bulgarian Academy of Sciences. https://kopisti14.kmnc.bg/en/

2020– Српски биографски речник (одреднице: средњовековни писари), Лексикографско одељење Матице српске, Нови Сад.

2018– Речник књижевних и културних термина (термини из области Средњовековна књижевност и култура), Институт за књижевност и уметност, Београд.

Библиографија

Чланци и студије

Давидовић, М. 2020. „Књижница манастира Шудикове”, „Записи”, „Каталог рукописних и штампаних књига манастира Шудикове (реконструкција)”. У Манастир Шудикова у Будимљи, ур. Поповић Д. и М. Поповић, 213–241, 243–247, 249–250. Беране: Епархија будимљанско-никшићка; Београд: Музеј Српске православне цркве. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10784
Давидовић, М. 2019. „Laboremus! – начело првог српског хирурга“. У Голгота – роман из балканског живота, пр. Ђорђевић В. и М. Давидовић, 489–537. Београд: Службени гласник: Универзитетска библиотека Светозар Марковић.
Давидовић, М. „Наративни дискурс у делу Стефана Првовенчаног”. Византијско-словенска чтенија 2 (2019), 253–268. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7972
Давидовић, М. „Каталог славянских рукописей афонских обителей, составили А. А. Турилов и Л. В. Мошкова, под редакцией А.-Э. Н. Тахиаоса. (2.-исправленное и дополненное изд. Београд: Чигоја штампа, 2016, 560 стр.)”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за школску 2016/2017. годину ХII (2017), 551–554.
Давидовић, М. 2016. „Српски скрипторији од XII до XVII века”. У Свет српске рукописне књиге (XII‒ XVII века), ур. Д. Оташевић, З. Ракић и И. Шпадијер, 49–68. Београд: Галерија Српске академије науке и уметности./Davidović, М. 2016. ˮSerbian Scriptoria – Twelfth to Seventeenth Century”. In The World of Serbian Manuscripts (12th–17th centuries), ed. D. Otašević, Z. Rakić, I. Špadijer, 69–88. Belgrade: Gallery of the Serbian Academy of Sceinces and Arts. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7970
Давидовић, М. 2015. „Поетика коментара у краткој прози Бранка Ћопића”. У Свет Бранка Ћопића, ур. А. Вранеш, 283–300. Вишеград: Одјељење за књижевност Андрићевог института.

Конференције

Давидовић, М. „Ћирилички скрипторијуми на Балкану – средњовековне институције писмености и културе”. Collegium Cyrillomethodianum, Кирило-Методијевски научни центар, Софија, Zoom платформа, 15. децембар 2020.
Давидовић, М. „A few features about unexplored manuscript (Ćorović 31, The University Library Svetozar Marković, Belgrade) and its edition”. Међународна конференција Humboldt-Kolleg 2020 Probleme Mittelalterlicher Überlieferung und Textkritik: Europäische Philologien im Vergleich, Венеција, 27–29. јануар 2020.
Давидовић, М. „Наративни дискурс у хагиографском делу Стефана Првовенчаног”. Друга међународна научна конференција Византијско-словенска чтенија. Ниш, 24. новембар 2018.
Давидовић, М. „Скрипторији на Скадарском језеру” Други међународни научни скуп: Српско језичко и књижевно наслеђе на простору данашње Црне Горе ‒ Српски језик и књижевност данас, Подгорица, 26‒28. мај 2017.
Давидовић, М. „Поетика града у прози Александра Прокопиева”. Округли сто Српско-македонске књижевне и културне везе, Охрид, 9‒11. јун 2016.
Давидовић, М. „Појање и стари српски стих” Десети Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23‒25. октобар 2015.
Давидовић, М. „Дискурсивна динамика Андрићевих Знакова поред пута”. Осми симпозијум, Андрићеви Знакови: Иво Андрић као мислилац, филозоф, психолог, логичар и естет(а), Грац, 24‒26. септембар 2015.

Предавања

Давидовић, М. „Царски скрипторијуми: преписивачки центри у доба владавине царева Стефана Душана и Ивана Александра”. Међународни пројекат „Южнославянски кописти и скриптории от XIV век (палеографска атрибуция и онлайн реперториум)“, Кирило-методијевски научни центар (КМНЦ) и Институт за математику и информатику (ИМИ) Бугарске академије науке (БАН), Zoom платформа, 18. март 2021.
Davidović, M. „The Poetics of Notes on the Margins of Slavic Manuscripts”. Slavisches Institut der Universität zu Köln, 24. april 2018.