Српске десничарске партије и интелектуалци у Краљевини Југославији, 1934-1941
Српске десничарске партије и интелектуалци у Краљевини Југославији, 1934-1941
Партнери
Балканолошки институт САНУ
Институт за књижевност и уметност
Институт за филозофију и друштвену теорију
Координатори и руководиоци
др Драган Бакић, виши научни сарадник, Балканолошки институт САНУ
Истраживачи
др Душан Фундић, научни сарадник, Балканолошки институт САНУ
ма Растко Ломпар, истраживач сарадник, Балканолошки институт САНУ
др Светлана Шеатовић, научни саветник, Институт за књижевност и уметност
др Владимир Цветковић, виши научни сарадник, Институт за филозофију и друштвену теорију
О пројекту
За разлику од екстремније деснице, ЈРЗ није до сада привукао много интересовања међу историчарима, што можда и није изненађујуће с обзиром на то да је „стара“, конзервативна десница и на европском нивоу добила знатно мање научне пажње од фашизма. Имајући у виду одређујуће карактеристике историјске епохе о којој је реч, пројекат ће се неизбежно усредсредити на различите струје унутар деснице, али ће истовремено узети у обзир оне идеолошке и политичке ставове који су им били заједнички. Такав приступ је неопходан јер је доминантна странка у овом периоду, ЈРЗ, у суштини била савез старих, конзервативних политичких партија са великим бројем присталица широм Југославије, изузев у Хрватској. ЈРЗ је оптуживана да је гајила фашистичке склоности, поготово док је председник владе био Милан Стојадиновић (који је уједно био и први председник странке). Са друге стране, готово ништа није написано о тој партији под вођством њеног другог и последњег председника, Драгише Цветковића, који је наследио Стојадиновића и на функцији премијера, иако је југословенски режим увео анти-семитске мере и основао логоре за комунисте управо за време његовог мандата. Када је изгубио власт, Стојадиновић је основао Српску радикалну странку, која ће постати љута опозиција влади, нарочито по питању споразума са Хрватима који је означио крај јединствене, централистички уређене Југославије. Чини се да је та нова странка – испоставило се кратког века, јер ју је влада убрзо угасила – имала чврсту конзервативно- десну оријентацију. Као најекстремнији, сам ЗБОР је био занемарљив политички фактор, освојивши на изборима 1935. и 1938. године свега један проценат гласова. Посветићемо се и недовољно проученом примеру екстремне деснице оличеном у политички неважној, али динамичној и живописној, Југословенској народној партији (тзв. борбашима), која се залагала за интегрално југословенство – став да Срби, Хрвати и Словенци чине један југословенски народ – и опонашала фашистичке методе политичке борбе.
Циљеви
Циљ пројекта је да понуди детаљну анализу главних карактеристика политичке идеологије и делатности српске деснице од убиства краља Александра Карађорђевића у октобру 1934. до уласка Краљевине Југославије у Други светски рат у априлу 1941. године. Реч је о јасно омеђеном периоду југословенске историје, који се подудара са успоном екстремне деснице широм Европе. Пројекат ће дати знатан допринос садашњем познавању европске деснице у периоду којим се бави.
Подршка и трајање
Овај двогодишњи пројекат (2020-2022) се реализује у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије.