Dubravka Preradović, PhD

Contact: dubravka.preradovic@bi.sanu.ac.rs

Academic networks:

• ORCID ID

• Academia.edu

• Research gate

 

Dubravka Preradović graduated from the Department of History of Art at the Faculty of Philosophy in Belgrade in 2000. She spent the academic 2002/2003. doing professional training in Italy (Centro Universitario Europeo per i Beni Culturali, Ravello and Polo museale fiorentino, Florence), where she completed specialist master studies in the field of Cultural Heritage Management in the Mediterranean. She completed her magistracy in 2008 at the Department of History of Art at the Faculty of Philosophy in Belgrade. She defended her doctoral dissertation titled Bisanzio sull’Adriatico nel IKS e Ks secolo. Sacred topography / Byzantium on the Adriatic aux IKSe - Xe siecles. The sacral topography, at the University of Udine (Universita degli studi di Udine) and the Practical School of Advanced Studies (Ecole Pratique des Hautes Etudes) in Paris, in 2011.

From 2001 to 2013, she worked at the National Museum of Belgrade, first as a curator and then as a senior curator of the Department for the Middle Ages. In the period between 2013 and 2021, she was an independent researcher. She has been employed at the Institute for Balkan Studies of SASA since 2021. She is a member of the Board for Art History of SASA, the French Committee for Byzantine Studies (CFEB), as well as the jury of the European Heritage Awards / Europa Nostra Awards for the award in the field of scientific research of cultural heritage for the period 2019–2022. She is the winner of the „Alexander Deroko“ award for 2021 for the project „Gabriel Mije and research of old Serbian architecture“, which consists of an exhibition held in the Gallery of Science and Technology of SASA, a catalogue of exhibitions and a collection of scientific papers.

Area of ​​research and research topics - cultural shrines and relics in Byzantium and Slavic countries, history of Serbian medieval architecture and sculpture, history of research of Serbian medieval heritage.

Bibliography

Editor

• Прерадовић, Д. и М. Марковић. Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре [Gabriel Millet et l’étude de l’architecture médiévale serbe]. Београд: Одељења историјских наука САНУ, Београд 2021.

• Прерадовић, Д. Ермил и Стратоник, свети ранохришћански мученици београдски [Hermylos and Stratonikos. Early christian martyrs of Belgrade]. Београд: Балканолошки институт САНУ, у штампи. 

Articles and scientific papers

• Прерадовић, Д. „Култ Ермила и Стратоника у византијској престоници“. У Ермил и Стратоник, свети ранохришћански мученици београдски, ур. Д. Прерадовић, 63–87. Београд: Балканолошки институт САНУ, у штампи.

• Прерадовић, Д. „Представе Ермила и Стратоника у средњовековном источнохришћанском свету“. У Ермил и Стратоник, свети ранохришћански мученици београдски, ур. Д. Прерадовић,89–131. Београд: Балканолошки институт САНУ, у штампи.

• Прерадовић, Д. 2021. „Габријел Мије (1867–1953): Скица за научну биографију“. У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, 18–61. Београд: Одељење историјских наука САНУ. 

• Прерадовић, Д. 2021. „Габријел Мије: теренска истраживања српских споменика и њихови резултати“. У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, 99–161. Београд: Одељење историјских наука САНУ. 

• Прерадовић, Д. 2021. „Габријел Мије, његови српски ђаци и ангажман на промоцији српске културе и уметности у Француској“, Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, 217–249. Београд: Одељење историјских наука САНУ.

• Preradović, D. „Jadransko more, rute i luke u ranom srednjem veku prema hagiografskim izvorima (Jadranski putevi svetitelja i relikvija u ranom srednjem veku)“. Историјски записи 3–4/2016 (2018), „Jadranski korijeni. Neizbrisivi istorijsko–kulturni temelji jedinstva“, sv. II, 7–34. 

• Прерадовић, Д. „Едиција “Српски споменици” Народног музеја у Београду и фонд Михаила Пупина : Преписка Михаила Пупина и Владимира Р. Петковића“. Зборник Народног музеја у Београду XXIII/2 историја уметности (2018), 263–285.

• Прерадовић, Д. „Страдање светог Иринеја Сирмијумског – нова сцена дечанског календара: Прилог познавању култа и иконографије свештеномученика Иринеја Сирмијског у Византији и средњовековној Србији“. Косовско–метохијски зборник 7 (2018), 1–17.

• Preradović, D. and V. Pace. 2017. „Creative Ties to Western European Art“. In Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija : history, identity, significance, vulnerability, ed. D. Vojvodić and M. Marković, 185–207. Belgrade : Serbian Academy of Science and Arts. (исти текст је објављен и у верзији публикације на српском језику Прерадовић Д. и В. Паће. 2017. „Стваралачке везе са уметношћу Западне Европе“, У Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита, ур. Д. Војводић и М. Марковић, 185–207. Београд: Српска академија наука и уметности).

• Preradović D. „Le culte et l’iconographie de l’archange Michel dans l’Adriatique sud–orientale, entre le 9 ème et le 11 ème siècles“. Les Cahiers de Saint–Michel de Cuxa 48 (2017), 129–144. 

• Прерадовић, Д. „Истраживање и снимање средњовековних споменика под окриљем Народног музеја у Београду до 1941“. Зограф 40 (2017), 1–33.

• Preradović D. 2016. „Les martyrs de Sirmium, Singidunum et Ulpiana dans l’hagiographie et l’iconographie byzantines et serbes“. In Round Tables : proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies, Belgrade, 22–27 August, 2016, ed. B. Krsmanović and Lj. Milanović, 145–149. Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB. [Elektronski izvor]

• Прерадовић, Д. „Каталогизација колекције снимака средњовековних споменика Народног музеја у Београду : историјат и проблематика“. Зборник Народног музеја у Београду XXII/2 историја уметности (2016), 81–98.

• Прерадовић, Д. „Непознати документи о обновама Враћевшнице у XИX веку : прилог познавању првобитног изгледа цркве Светог Ђорђа“. Зборник Матице српске за ликовне уметности 44 (2016), 147–175.

• Прерадовић, Д. „Најранији помени улцињске и барске епископије : филолошко–археолошка белешка“. Црквене студије 13 (2016), 23–35.

• Preradović, D. and Lj. Milanović. 2016. „Pan–Christian Saints in Serbian Cult Practice and Art“. In Byzantine heritage and Serbian art II. Sacral art of the Serbian lands in the Middle ages, ed. D. Vojvodić and D. Popović, 103–117. Belgrade: SerbianNational Committee of Byzantine Studies: Službeni glasnik: Instutute for Byzantine Studies SANU. (исти текст и на српском језику: Прерадовић Д. и Љ. Милановић. 2016. „Општехришћански свети у српској култној пракси и уметности“. У Византијско наслеђе и српска уметност II. Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, ур. Д. Војводић и Д. Поповић, 103–117. Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ).

• Preradović, D. 2016. „Architectural sculpture and the system of decorating churches in the moravan stile“. У Byzantine heritage and Serbian art II: Sacral art of the Serbian lands in the Middle ages, еd. D. Vojvodić and D. Popović, 435–445. Belgrade: Serbian National Committee of Byzantine Studies: Službeni glasnik: Instutute for Byzantine Studies SANU. (Прерадовић Д. 2016. „Архитектонска пластика и систем украшавања моравских цркава“. У Византијско наслеђе и српска уметност II. Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, ур. Д. Војводић и Д. Поповић, 435–445. Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ).

• Прерадовић, Д. 2015. „Прво путовање Габријела Мијеа по Србији и његови резултати“. У Срби о Французима, Французи о Србима, ур. Ј. Новаковић и Љ. П. Ристић, 187–205. Београд: Филолошки факултет: Друштво за културну сарадњу Србија – Француска. 

• Прерадовић, Д. 2014. „Kotor u ranom srednjem veku (od osnivanja grada do osvećenja katedrale svetog Tripuna 1166. godine)“. У Књига о Котору, ур. К. Митровић, 18–34. Београд : Магелан Прес. 

• Прерадовић, Д. „Иконографски предлошци за представу Жиче на Видовданској споменици и спомен медаљи миропомазања Александра“. Нумизматичар 32 (2014), 177–191. 

• Preradović, D. 2014. „Committenti e donatori nell’Adriatico bizantino tra IX e XI secolo (note preliminari)“. In Un Medioevo in lungo e in largo. Studi e ricerche di storia dell'arte per Valentino Pace, ed. V. Camelliti and A. Trivellone, 59–69. Pisa: Pacini Editore. 

• Preradović, D. 2013. „Contribution de Gabriel Millet à l'étude de l'art serbe“. In 7th International Scientific Conference, Mount Athos at the Years of liberation, round table Tribute to Gabriel Millet, 77–86. Thessaloniki : Agoritiki Estia. 

• Прерадовић, Д. 2013. „Преноси реликвија из Византије на Јадран у пероду између VI и XI века“. У Ниш и Византија XI, ур. М. Ракоција, 187–207. Ниш: Град Ниш: Универзитет: Православна епархија нишка: Нишки културни центар. 

• Preradović, D. 2013. „L’historique du Fonds photographique de plaques de verre noir et blanc du Musée national de Belgrade sur les monuments médiévaux“. In Patrimoine photographié, patrimoine photographique, аctes de colloques, eds. R. Bertho, J–P. Garric and F. Queyrel, 15–25. [En ligne], Paris : Institut National d'Histoire de l'Art. https://books.openedition.org/inha/3927

• Прерадовић, Д. „Култ светог ђакона Исаврија у Драчу“. Зограф 35 (2012), 1–12. 

• Прерадовић, Д. 2012. „Култови светитеља у византијским градовима на источној обали Јадрана : VI–IX век“. У Ниш и Византија X, ур. M. Ракоција, 523–535. Ниш: Град Ниш: Универзитет: Нишки културни центар. 

• Preradović, D. 2011, „Museum of Prince Paul – medieval department“. In Prince Paul Museum, ed. K. Todorović, 80–93. Belgrade : National Museum Belgrade. 

• Прерадовић, Д. и Б. Поповић. „Реконструкције розете са западне фасаде манастира Мелентија“. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе 42 (2010), 237–250. 

• Preradović, D. 2010. „Le voci del silenzio: L'Adriatico sud–orientale nell'VIII secolo“. In L'Ottavo secolo: un secolo inquieto, Atti del Convegno Internazionale di Studi tenutosi a Cividale del Friuli nel periodo 4–7 dicembre 2008, еd. V. Pace, 219–227. Cividale del Friuli: Comune di Cividale del Friuli: Universita degli studi di Udine. 

• Прерадовић, Д. 2009. „Музеј кнеза Павла – средњовековно одељење“. У Музеј кнеза Павла, ур. Т. Цвјетићанин, 142–163. Београд: Народни музеј у Београду. 

• Прерадовић, Д. „Фотодокументација о средњовековним споменицима Народног музеја у Београду. Прва фотографска снимања Жиче“. Наша Прошлост 7 (2006), 29–51. 

• Прерадовић–Петровић, Д. „Копије у музеју, на примеру Галерије фресака“. Зборник Народног музеја XVII/2 – историја уметности (2004), 557–565. 

• Прерадовић–Петровић, Д. „Улцињски циборијум – натпис и рељефне представе“. Godišnjak pomorskog muzeja u Kotoru L (2002), 247–264.

Reviews

• Прерадовић, Д. „Catherine Vanderheyde, La sculpture byzantine du IXe au XVe siècle. Contexte – mise en œuvre – décors Édition Picard, Paris 2020 361 страна, 193 илустрације“. Зограф 44 (2020), 231–235. 

• Прерадовић, Д. „Magdalena Skoblar, Figural sculpture in eleventh-century Dalmatia and Croatia: patronage, architectural context, history, Routledge, London – New York 2017, 222 стране“. Зограф 44 (2020), 241–244. 

• Прерадовић, Д. „Giovаnni Gasbarri: Riscoprire Bisanzio. Lo studio dell’arte bizantina a Roma e in Italia tra Ottocento e Novecento“. Зборник Матице српске за ликовне уметности 45 (2017), 319–321. 

• Прерадовић, Д. „Наташа, Церовић, Крстови из збирки Народног музеја у Београду (од XIV до XIX века), Београд 2014“. Зборник Музеја примењене уметности 11 (2015), 63–64. 

• Прерадовић, Д. „Moi, Aguste, empereur de Rome…, Grand Palais, Galeries Nationals (19 mars 2014–13 julliet 2014)“. Зборник Народног музеја ХХII/1 археологија (2015), 435–440. 

• Прерадовић, Д. „Pavuša Vežić, Milenko Lončar, Hoc Tigmen – ciboriji ranog srednjeg veka na tlu Istre i Dalmacije, Zadar 2009“. Зборник Народног музеја ХХI/1 археологија (2013), 341–346.

• Прерадовић, Д. „Pierre Maraval, Constantin Le Grand. Empereur romain, empereur chrétien (306–337), Paris 2011“. Зборник Народног музеја ХХI/1 археологија (2013), 335–339.

• Прерадовић, Д. „Philip Ditchfield, La culture matérielle médiévale: L’Italie méridionale byzantine et normande. (Collection de l’Ecole française de Rome, 373.) Rome: Ecole française de Rome 2007“. Зборник Народног музеја ХХ/1 археологија (2011), 541–544. 

• Прерадовић, Д. „De Byzance à Istanbul, un port pour deux continents, Les Galeries nationales du Grand Palais, Paris“. Књижевни лист 90/91 (1. март и 1. април 2010), 2. 

• Прерадовић, Д. „Fabio Coden, Corpus della scultura ad incrostazione di mastice nella penisola italiana (XI–XIII sec.)“. Зограф 31 (2006–2007), 235–237. 

• Preradović, D. „Panovski kao teoretičar umetnosti“. 3+4, Časopis seminara za modernu umetnost Odeljenja istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, n. s. 3 (1997/1988), 46–47. (Erwin Panofsky, Idea. Prilog istoriji pojma starije teorije umetnosti, Bogovađa 1997).

• Preradović, D. „Bešavni Dišan“. 3+4, Časopis seminara za modernu umetnost Odeljenja istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, n. s. 2 (1997), 49 (Марсел Дишан, Списи, Тумачења, Боговађа 1995). 

• Preradović, D. „Devet decenija kasnije“. 3+4, Časopis seminara za modernu umetnost Odeljenja istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, n. s. 2 (1997), 48. (Wилхелм Wоррингер, Апстракција и уосећавање, Боговађа 1996). 

• Preradović, D. „Iz jednog života u drug“. 3+4, Časopis seminara za modernu umetnost Odeljenja istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu nova serija 2 (1997), 48–49. (Василиј Кандински, О духовном у уметности, Београд 1996; Пол Гоген, Записи цивилизованог дивљака, Београд 1997).

• Preradović, D. „Još jedan fajl Warholove zaostavštine“. 3+4, Časopis seminara za modernu umetnost Odeljenja istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, n. s. 1 (1996), 40. (Енди Ворхол, Филозофија Енди Ворхола, од А до Б и назад, Београд, Нови Сад 1995).

Conferences

• Прерадовић, Д. „Допринос Габријела Мијеа у истраживању задужбина краља Милутина Београд 2021“. Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевностт, културно наслеђе, онлајн, 24–26. 10. 2021. 

• Прерадовић, Д. „Consecration of the St Tryphon cathedral in 1166: cult of saint and relics venerated in Kotor around the middle of the 12th century“. Међународна конференција Byzantium in the Adriatic from 6th to 12th century Сплит, 28–30. 09. 2018. 

• Прерадовић, Д. „Les martyrs de Sirmium, Singidunum et Ulpiana dans l’hagiographie et l’iconographie byzantines et serbes“. 23. међународни конгрес византијских студија, округли сто Pour une nouvelle approche des effigies hagiographiques dans le décor des églises byzantines, Београд, 22–27. 08. 2016. 

• Прерадовић, Д. „Le culte et l’iconographie de l’archange Michel dans l’Adriatique sud–orientale, entre le 9 ème et le 11 ème siècles“. Међународна конференција L'art roman et la mer, Куша, 4–9. 07. 2016. 

• Прерадовић, Д. „Прво путовање Габријела Мијеа по Србији и његови резултати. Округли сто Срби о Французима – Французи о Србима, Београд, 11. 12. 2012. 

• Прерадовић, Д. „Contribution de Gabriel Millet à l'étude de l'art serbe“. Међународна конференција Mount Athos at the Years of liberation, округли сто Tribute to Gabriel Millet, Солун, 23–26. 11. 2012. 

• Прерадовић, Д. „Donato di Zara, Teodosio di Oria e la politica delle reliquie nei territori bizantini dell'Adriatico nel IX secolo”. Научна конференција Bisanzio sulle due sponde del Canale d'Otranto, Лече, 25–27. 10. 2012. 

• Прерадовић, Д. “Јадранско море, руте и луке у раном средњем веку према хагиографским изворима (Јадрански путеви светитеља и реликвија у раном средњем веку)“. Mеђународни научни скуп Јадрански коријени. Неизбрисиви историјско–културни темељи јединства/Radici adriatiche. Le fondamenta storico–culturali di un'unità incancellabile, Котор, 15–16. 10. 2012. 

• Прерадовић, Д. „L’historique du Fonds photographique de plaques de verre noir et blanc du Musée national de Belgrade sur les monuments médiévaux“. Научни колоквијум Patrimoine photographié, patrimoine photographique, Париз, 12. 04. 2010.

• Прерадовић, Д. „Преноси реликвија из Византије на Јадран у пероду између VI и XI века“. Међународни научни скуп Свети цар Константин и наслеђе Европе. Дани Св. цара Константина и царице Јелене, Ниш и Византија XI, Ниш, 3–5. 06. 2012. 

• Прерадовић, Д. „Култови светитеља у византијским градовима на источној обали Јадрана : VI–IX век“. Међународни научни скуп Ниш–мартирополис и царски град, Дани Св. цара Константина и царице Јелене, Ниш и Византија X, Ниш, 3–5. 06. 2011. 

• Прерадовић, Д. „Le voci del silenzio: L'Adriatico sud–orientale nell'VIII secolo“. Међународни конгрес L'Ottavo secolo: un secolo inquieto, Чивидале дел Фриули, 4–7. 12. 2008. 

Collection catalogues

• Бошњак Т., д’Амико Р. и Д. Прерадовић. Ризнице италијанске уметности из Народног музеја у Београду. Италијанско сликарство од XIV до XVIII века из Народног музеја у Београду/ Tesori d’arte italiana dal Museo Nazionale di Belgrado. Pittura italiana dal XIV al XVIII secolo dal Museo Nazionale di Belgrado, Каталог збирке стране уметности 1. Београд: Народни музеј у Београду 2004. [Награда националног комитета ICOM–a за пројекат године.] 

Exhibition catalogues (author)

• Бошњак Т., д’Амико Р. и Д. Прерадовић. Класици италијанске уметности. Од Паола Венецијана до Франческа Гвардија, Београд: Народни музеј 2005, кат. бр. 1–52, 28–137. [исти текст и на финском и енглеском језику Humanismin Lähettiläät/ Envoys of Humanism, ed. J. Gallen–Kallela–Sirén, T. Cvjetićanin, R. D’Amico, Tampere: Tampere Art Museum 2005, cat. nn. 1–51, 44–146.]

Exibition catalogues (editor)

• Прерадовић, Д. Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, каталог изложбе, Галерија науке и технике САНУ 41, Београд: САНУ, 2019. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9282

Texts in exhibition cataloques

• Прерадовић, Д. и К. Жоливе–Леви. 2019. „Габријел Мије“. У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, каталог изложбе, ур. Д. Прерадовић, 17–23. Београд: САНУ. 

• Прерадовић, Д. 2019. „Габријел Мије: теренска истраживања српских споменика и њихови резултати“. У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, 25–35. 

• Прерадовић, Д. 2019. „Софи Мије“. У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, 37–40. 

• Прерадовић, Д. 2019. „Студенти из Србије на катедри Габријела Мијеа у Паризу". У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, 85–89. 

• Прерадовић, Д. 2019. „'Екскурзија' Милана Злоковића у проучавање средњовековног градитељства“. У Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, 91–93. 

• Прерадовић, Д., Стевановић Б. и Илијевски А. 2019. „Мијеови српски ђаци“, у Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, 99–107. 

• Preradović D. and V. Pace. 2017. „Creative Ties to Western European Art“. In Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija : identity, significance, vulnerability, ed. D. Vojvodić and M. Marković, 46–48. Belgrade : SASA. (исти текст и у издању на српском језику: Прерадовић, Д. и В. Паче. 2017. „Стваралачке везе са уметношћу Западне Европе“. У Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији : идентитет, значај, угроженост, каталог изложбе, ур. Д. Војводић, M. Mарковић, 46–48. Београд: САНУ). 

• Прерадовић, Д. 2013. „Истраживања и снимања средњовековних споменика између два светска рата“. У Косово и Метохија, задужбине и дарови, ур. Б. Борић–Брешковић, 83–89. Београд: Народни музеј у Београду. 

Entries in exhibition catalogues

• Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост, каталог изложбе, ур. М. Марковић. Београд: САНУ, 2020. „5. Конзола. Глава жене с плетеницама“, „6. Конзола. Глава лавице“, „7. Конзола. Глава мушкарца с дугуљастом брадом“, „8. Конзола. Мајмунолика глава старијег мушкарца“, „9. Северна бифора западне фасаде“, „238. Феликс Каниц, Манастир Студеница, хромолитографија“, „239. Феликс Каниц, Црквени сабор у Студеници“, „240. Феликс Каниц, Недељно јутро у Царској лаври Студеници“, „246. Фотографије Ђорђа Станојевића“, „247. Мијеова фотографија Богородичине цркве у Студеници“, „248. Ердоглијине фотографије Студенице“, 38–42, 394–399, 410–417.  

• Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, каталог изложбе, ур. Д. Прерадовић. Београд: САНУ, 2019. „6. Дописница Габријела Мијеа Ђурђу Бошковићу од 23. марта 1941. године“, „7. Писмо Габријела Мијеа Ђурђу Бошковићу од 28. јануара 1952. године”, „8. L’Аrt et les Artistes, La Serbie glorieuse, t. 22, ser. 3, n. 1 (1917)“, „19. М. Злоковић, Старе цркве у областима Преспе и Охрида, Старинар 3 с. 3 (1925), 115–149.“, „20. М. Злоковић, Градачка црква, задужбина Краљице Јелене, Гласник Скопског научног друштва XV–XVI (1936), 61–80.“, 56–63, 95–96. 

• Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост, каталог изложбе, ур. Д. Војводић и M. Mарковић, Београд: САНУ, 2017. „II. 3. Фрагмент ступца олтарске преграде“, „II. 4. Фрагмент декоративне пластике са предством птице.“, „II. 5. Фрагмент архиволте – вук са овцом“, „II. 6. Фрагмент архиволте“, IVb. 2. Лунета оквира прозора с натписом.“, „IV b. 3. Фрагменти архиволте“, „VI. 5. Натпис фра Вите.“, „VI. 8. Конзола, птица која кљује грозд“, „VI. 9. Конзола, монах са књигом“, „VI. 10. Конзола, акробата“, „VI. 11. Конзола: аждаја из чије чељусти излазе две змије које је уједају за уши“. 156–163, 254–357, 368–69, 374–381. 

• Il Trecento adriatico. Paolo Veneziano e la pittura tra Oriente e Occidente, ed. F. Flores d’Arcais and G. Gentili. Rimini: Silvana Editoriale Spa, 2002. „1. Annunciata“. „2. Angelo sul sepolcro (detto „Angelo bianco), particolare delle Pie donne al sepolcro“, „3, 4. I santi Astios e Isauro“, „5. Cristo nella mandorla“, „6. Apostolo“. 106–114 (sa R. D'Amico) 

Entries in encyclopedias and dictionaries

• „Вита из Котора“ Српска енциклопедија, том II (В–Вшетечка). Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска академија наука и уметности : Завод за уџбенике, 2013, 488.

• „Глигорије дијак“, Српска енциклопедија, том III, књ. I (Г–Демографски преглед). Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска академија наука и уметности : Завод за уџбенике, 2018, 589–599.

•  „Запад“, Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, том II, ур. М. Лојаница. Београд: САНУ– Одељење ликовне и музичке уметности, 2020, 171–172. 

• „Исток“, Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, том II, ур. М. Лојаница. Београд: САНУ– Одељење ликовне и музичке уметности, 2020, 329–331.